Старење је природан процес, али квалитет живота у позним годинама у великој мери зависи од избора које правимо током живота. Физичка активност је један од најважнијих фактора који одређују како ћемо старити.

Старије особе које остају активне имају мањи ризик од падова, бољу покретљивост и већу самосталност. Истраживања показују да активни пензионери имају ређе когнитивне поремећаје, мање проблема са срцем и боље очуван имунитет.

Вежбе прилагођене узрасту, попут лаганог пилатеса, пливања или свакодневне шетње, могу спречити атрофију мишића и смањити бол у зглобовима. Уз то, менталне вежбе попут читања, учења нових вештина и друштвених активности такође утичу на ментално очување.

Важно је напоменути да физичка активност у старијем добу не мора бити напорна – конзистентност је важнија од интензитета. Уз подршку породице и здравствених радника, активни стил живота може значајно допринети радоснијем, дужем животу.